СИСАРИ

СИСАРИ

Сисари су класа кичмењака коју карактеришу присуство длака и способност женке да производи млеко (које служи за исхрану младунаца). Постоји око 5500 савремених врста сисара сврстаних у око 1200 родова. Сисари су ендотермникичмењаци који настањују веома разнолике еколошке нише, углавном на копну. Постоје и секундарно водене групе (китови,морске краве, перајари).

Сисари су потомци синапсидних звероликих гмизаваца, који су настали пре око 300 милиона година. Први сисари у ширем смислу речи појавили су се пре отприлике 225 милиона година, у доба тријаса и доминације диносауруса. Постепено су се диференцирале три савремене групе сисара: торбари, кљунари и плацентални сисари. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем Мезозоика, подлежу адаптивној радијацији и данас мноштво животних форми живи у већини екосистема планете Земље.

Карактеристике

Постоји низ карактеристика данашњих сисара којима се разликују од осталих кичмењака. Најупадљивије карактеристике су млечне жлезде и длаке, али постоји и низ других особених одлика. То су секундарни вилични зглоб, акинетичка и измењена синапсидна лобања, три слушне кошчице, спирална кохлеа, изузетно изражен хетеродонтни зубни систем, снажно развијенецеребралне хемисфере, алвеоларна грађа плућа, мишићна дијафрагма, еритроцити без једара.

Кожни деривати

Пре свега, сисаре карактерише крзно, телесни покривач који је битан за терморегулацију. Крзно се састоји из длака, а длака сисара је изграђена од кератина. Оно може бити различитите дужине, густине, боја и шара па може имати улогу у мимикријиили камуфлажи (нпр. бели зец и поларна лисица). Крзно може бити гушће или ређе, а код неких врста длака је замењена љускама или бодљама (нпр. јежеви) и има одбрамбену улогу. Поједине врсте уопште немају длаке (нпр. китови), а развиле су се од предака који су имали крзно.

Још једна улога длака јесте и у комуникацији. Наиме, накострешена длака на врату и леђима вука значи агресивност, а усправљен реп белорепог јелена је знак повлачења, бега. Крзно може означавати и разлику међу половима (најбољи пример је грива код лавова). Последња, али не и најмање битна улога јесте чуло додира. Значајно је изражено код бркова који бивају покретани мишићима и опремљени су веома осетљивим нервима.

Осим длака, као рожнатих творевина, рожни продукти на телима сисара су и нокти, канџе, папци, копита и навлаке рогова.Кожа им је богата жлездама које се деле на лојне и знојне.

Унутрашњи органи

Систему органа за дисање је придодат мишић дијафрагма (пречага) који даје значајну улогу у респирацији. Као и птице и сисари имају срце које се састоји из јасно одвојене две коморе и две преткоморе, као и леви лук аорте. Такође имају велики и мали крвоток при чему се артеријска и венска крв не мешају већ прелазе једна у другу у капиларима. Еритроцити већине врста не садрже једро.